Slobode, prava i dužnosti čoveka
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Slobode, prava i duznosti coveka
Slobode, prava i duznosti coveka (gradanina), u smislu njihovog ustavnog konstituisanja, a posebno u pogledu njihovog ostvarivanja u drustveno-politickoj praksi, predstavljaju bitan princip svakog politickog sistema u savremenim usio-vima i jedan od kljucnih kriterijuma za ocenu stepena demokraticnosti svake drzave i drustva.
Slobode i prava coveka imaju svoju dugu istoriju. Jos u antickoj Grckoj, sofisti su isticali da je prirodno pravo ljudi jace od pozitivnih zakona, te da se covek ne bi smeo potcinjavati poretku koji ga moraino ponizava. Stoici su isticali da su ljudi rav-nopravni, buduci da su obdareni razumom, a Platon je govorio o jednakosti slobod-mh ljudi, za razliku od robova koji nisu imali nikakva prava. Ipak, to su bile samo ideje, a o nekim znacajnijim prakticnim ostvarenjima ljudskih sloboda i prava se tesko moze govoriti, bez obzira stojeu antickoj Grckoj (Atina) rodena demokratija.
U kasnom Srednjem veku, u delima nekih poznatih mislilaca (T.Akvinski, na primer), isticu se ideje o slobodi svojine, o slobodi licnosti i zivota i o zajednici slobodnih ljudi. Naravno, buduci daje svuda uspostavljen apsolutizam vladara, oz-biljan napredak u ostvarivanju tih ideja nije postignut. 0 relativno znacajnijim ostvarenjima u torn pogledu moze se govoriti tek u periodu od XIII do XV veka, kada se u nekim zemljama Evrope javljaju prvi pravni dokumenti koji oznacavaju poce-tak institucionalizacije ljudskih sloboda i prava, ostvarenih u borbi protiv apsoluti-zma tadasnjih vladara (kraljeva, careva, knezeva, a cesto i verskih poglavara). Te slobode i prava su se u pocetku odnosili na uzi krug svetovne i crkvene vlastele, a kasnije i na tzv. "treci stalez" (gradanstvo), dok seljastvo i radnistvojos dugo nece imati te mogucnosti.
Prvi pisani dokument o ljudskim slobodama se pojavljuje pocetkom XIII veka (1215), kadaje engleski kralj Dzon bez Zemlje, pod pritiskom engleske vlastele, bio prinuden da prihvati i stavi pecat na Veliku povelju slobode (Magna charta liberatum). Ovaj dokument, kao praoblik ustavnosti, bioje neka vrsta ugo-vora izmedu engleskog plemstva i kralja, kojim se ogranicava kralj evska vlast i po stavljaju temeiji pravne drzave, koja ce se sve vise aflrmisati. Kasnije, i u drugim
zemljama (Spanija, Svedska, Portugalija, Madarska, Poijska, Srbija-Dusanov za-konik i dr.), pocinju da sejavljaju povelje, zakonici i drugi pravno-politicki doku-menti, koji sadrze odredbe o gradanskim pravima i slobodama. Medutim, Velika povelja slobodeje ostala u istoriji kao prvi i najpoznatiji dokument toga doba, koji je izvrsio veliki uticaj na ustavno-pravni razvoj ne samo u Engleskoj, vec i u drugim zemljama, posebno u Americi.
Slican uticaj su izvrsila i neka druga dokumenta koja su doneta u Engleskoj mnogo kasnije, krajem XVII veka. To se, pre svega, odnosi na Zakon kojimje bila utvrdena nepovredivost licne slobode i prava ljudi prilikom hapsenja (1679), zatim, na Zakon o pravima (1689) kojim se priznaju znacajna ljudska prava i za obicne gradane, a ne samo za vlastelu. Sva ova dokumenta su imala epohaini znacaj, jer su obelezila novu eru ustavnosti i prava coveka, iako su u vremenu donosenja imala ograniceni domet.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]